Tvoj Neko - Đorđe Balašević

U jednom od onih pajzlova

Sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom

Umalo da me Potiski đilkoši konačno dotuku violinom

Pesma beše o suncokretu, do zla boga žalosna

Samo, za nju se kod nas vrlo malo zna

«Kis napraforgo…» Lepi goropadni cvet

Zbog kog se Sunce s' neba spustilo na svet

Da sazna što u sene glavu okrene?

Da sazna kom se sveti

Kad ne gleda za njime

Ko svi drugi suncokreti?

Malo moje ćudljivo

Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo

Obići svet je zbog tog uzbudljivo

Da bi se ovde vratilo

Digni tu lepu glavu, pogledaj me bar

U suzici što blista čuda se trista vide

Tvoja je sreća samo tvoja stvar

Al' zato tvoja tuga

To je već priča druga, to na moj račun ide

Pipneš jedared šlingu u bećaruše

Pa cela veka snevaš divlje jagode

Zbog nje se rime raspare i naruše

I sve bi htele da se njoj prilagode

Lako je kad te neko ni ne zavoli

Tad samo tamna strana srca zaboli

Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli

Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli