Miholjsko leto '95 - Đorđe Balašević

Do pola jedan je bila na času klavira

Onda korakom merila grad

I usput gledala izloge

Pardon, svoj odraz u njima

U kosi još, poput venca

Ona molska kadenca

Mala vračka

Da, upravo tad`

Iz kafe «Kibic»

Polagano nadođe on

Kao plima

Tajne su tu

Zato da ih neko nasluti

Postoji reč koja vredi

Tek kad` se oćuti

Bogu je kanuo čaj

Svud` je prsnuo sjaj

Jedan platan će ostati zlatan

Ona kroz smeh

Čvrsto svoju kajdanku stišće

Ne drhti on

To je samo to uvelo lišće

Blaženo Miholjsko leto

Jedno i sveto za njih

A on je nosio naglas

Svojih skoro 18

Sve češće mu govore «Vi»

Begeš u grudima udara

Bije u bronzane žice

U džepu sretni staklenac

K`o ono novčić i zdenac

Mala vračka da nestanu svi

A ona bane k`o lupež

I prospe mu kosu u lice

Tajne su tu

Zato da ih neko nasluti

Postoji reč koja vredi

Tek kad` se oćuti

Bogu je kanuo čaj

Svud` je prsnuo sjaj

Jedan platan će ostati zlatan

Ona kroz smeh

Čvrsto svoju kajdanku stišće

Ne drhti on

To je samo to uvelo lišće

Blaženo Miholjsko leto

Jedno i sveto za njih

Kao osrednji klošar…

Malo prosed i prostar

Na uglu sam zastao sam

Ne tako dobar oktobar

I misli sve u Ruskom štimu

A onda shvatih, na prepad

Da te volim k`o nekad

Vreme samo raspiruje plam

U meni Miholjsko leto

To prkosno Sunce pred zimu…

Ma, daj!