Namćor - Đorđe Balašević

Ne volem

Nikog, lutko!

Takva mi je narav

Kao odžak star i garav

Puno dima je kroz mene prošlo

Ne volem

Ujne, strine, šogore, komšiluk

Nataknem ih na čiviluk

Od njih ništa dobro nije došlo

Ne volem

Semenkare, cigane trubače

Burek, ulične pišače

Nek` mi moju lepu varoš vrate

Ne volem

Džipadžije, Dizel butikaše

Restoteke tamburaše

Svaku pesmu bar za strofu skrate

Mater im!

Al` tebe volem

To je fakat

Ti si mi Ljubav jedina

Prodaću onu našu kućerdu na lakat

Pa nek` je stoput dedina

Da kupim četir konja besna

Da ih u oblak upregnem

Pa s` tobom `di nas niko ne zna uteknem

Jao, ne volem

Kad mi gaće uđu, `di već uđu

Te što brinu brigu tuđu

Košticu u štrudli od višanja

Jao, ne volem

Zatucane, Gratis kravataše

Hipohondre što se plaše

Da dobiju rak od razmišljanja

Ne volem

Krvoločne pse i gospodare

Nađubrene trotoare

Maskirne kad` navale na pendžer

Ne volem

Lopuže što voze tuđa kola

Znaju azbuku do pola

Miču usnama dok sriču pejdžer

(Nji` samo da ne volem, nego ih se malko i gadim

Pravo da ti kažem)

Al` tebe volem

To je fakat

Ti si mi Ljubav jedina

Prodaću onu našu kućerdu na lakat

Pa nek` je stoput dedina

Da kupim čamac na dva vesla

I onaj šešir rogozan

Pa tebe `di nas niko ne zna odvozam

E, onda ne volem

Šizove i nervne bolesnike

Pre ih puštali za vikend

Sad` ih puste pravo pred kamere

E, ne volem

Sve te lezibejke, da prostite

Proročice, travestite

Nek mi gospon-dame ne zamere

Ne volem

Teget girtlu na teget mantilu

Šestu ličku, sedmu silu

Opa-cupa, preko Okučana

Ne volem

Izbore, televizor, plakate

Dosta, ako boga znate

Ludnica je kanda otključana širom ostala

(Provert`e, molim vas?)

Al` tebe volem

To je fakat

Ti si mi Ljubav jedina

Prodaću onu našu kućerdu na lakat

Pa nek` je stoput` dedina

Da kupim adicu od peska

Na njoj šumarak nakrivljen

Da tebe `di nas niko ne zna sakrijem

(Šta je ovo, solo neki?!

Ih, ne volem solo…

Aaa, to je onaj sopran-saksofon?!

To tek ne volem)

Ej, ne volem

Dakle

Uzdržane, trezvene

Pa džoging, takve najpre trefi šloging

Al` ni krkanje mi nije blisko

Ne volem

Što odasvud samo čuješ: «Daj mi!»

Il` se prosi il` se zajmi

Jebote, ja nikad nisam isko!

Ne volem

Štreberčine, večne odlikaše

Crne rolke i sektaše

Ne padam na Tibet

Ili Burmu

Ne volem

Škrtariju, intelektualce

Koji važno vrte palce

Kupiš ih za špricer i kavurmu

(Koju ja lično isto, misli se na kavurmu

Ne volem)

Al` tebe volem

To je fakat

Ti si mi Ljubav jedina

Prodaću onu našu kućerdu na lakat

Pa nek` je stoput dedina

Napuklo srce na dve pole

Ljubav je teret pregolem

Baš ni to što tol`ko volem… Ne volem!

— Joj, ovaj, ovo što ne volem kad se ovako završi pesma… k`o racija!

— Baš je logično, šta je?

— K`o da je up`o nešto, šta je?!

— U logiku te volem, tu si me naš`o, a?!

— Ha ha ha ha ha ha