Branislava - Đorđe Balašević

U prvi suton

Jesen je napala na kej

Park se sepurio u zutom

Ko stari usminkani gej

Na uglu Glavne i Dunavske

U moj je prostor krocila

Titrala poput svece slavske

Senka sa njenim ocima

A bila je cvetak

No, to je jucerasnja vest

Svi smo mi gospodari sveta

Tu negde s dvadeset i sest

Nas grad je bio njen licni atelje

Veliki film se snimao

Bila je jedna od tri zelje

Koje sam ikad' imao

Za druge je smisljala slatke kolekcije

Vise ukrase, u bojama neznim i toplim

Za sebe zaketice

Od nekih grubih stofova

I nisu vredele lekcije

Navukla se na pilule i Dzenis Dzoplin

I prve paketice od

Onih propalih grofova

A pricu je moju slusala skepticno

Za nju je, naravno

To bilo totalno fals i pateticno

Male banalne strasti

Ljubav, ljubomora

Ceznja i bol

I tom slicno

Uzas pateticno

U prvi suton

Odjednom je zahladilo

Davno sam nacuo da je na zutom

Al' nije me iznenadilo

Do gala-revije smo

Eto, napokon stigli

Dame i gospodo

Ofucana kolekcija za strasila

Na koncu prica vodi igli

E, super si model sasila

A ja sam pred zivot istupio

Najezen i razdrljen

Ko pred streljacki vod u zoru

Iz straha nepromenjen

Dok metak putuje

Al' sa sudbom se natezem

Onako zagrljen

Ko dve pijane lude na soru

Znam kaljavo ordenje

Na mom kaputu je

Hajde, pricaj mi malo o patetici

Tvoji su sveci za mene tek

Ubogi mali heretici

Pricaj mi malo o tome, ili, nemoj