Svojim putem - Elemental

Sranje nam se nije desilo u jednom trenu

Dobri smo u praksi, a preloši na terenu

Na fotkama smo savršeni, osmijesi i sretne oči

Kad smo sami neš zapinje nešto nas u grlu koči

Hoću li moći pogledat se u zrcalo

Ak' okrenem ti leđa kad je po šavu popucalo

Ovaj brod tone, spašavaj se kako umiješ

Bi li rađe živio il' za trulu vezu umireš

Neki ne vole bit sami, neki nisu spremni na to

Neki lažu si, svako dobro za neko zlo

Što će mi to, što znači veza na papiru

Rađe ću bit usamljena, al' ću bit na miru

Oprosti što ti govorim što ne bi htio čuti

Zamjeraš mi što sam godine šutnula u minuti

Al' svako ima granice, napunila se kapa

Više neću biti kap usred tvog slapa

Rekla sam ti čut ćemo se, a znala sam da lažem

Reko si mi svrati katkad, nisam znala što da kažem

Usiljeni osmijeh, mokar stisak ruke

Premda smo na istoj cesti svatko ide svojim putem

Svatko svojim putem

Iste stvari od tebe sad čujem ne znam po koji put dok to

Govoriš trudim se ne pokazat da sam ljut, mi smo

Postali stranci, autisti u svom svijetu

Nesposobni mijenjat se da popravimo štetu, stotu

Priliku ti dajem makar umirem iznutra

S tjeskobom ić' ću leć;

probudit će me sutra, dani

Vrte se u krug, iz tog kruga izać' ne znamo

Besmislene stvari oko kojih sad se borimo

Ne vidiš me, vidiš moju sliku, ja se zatvaram u

Sebe jer sve teže trpim viku, stalnu napetost

Nervozu teško skrivam pa me nema, znam da bježim

Zajednički život nije sreća nego režim

Težim nekim stvarima, za tebe to su sranja

Što uopće vidiš u meni, kad previše je plakanja

Mrzim samog sebe kad poželim da me nema

A tebi opet otvara se jučerašnja tema

Rekla sam ti čut ćemo se, a znala sam da lažem

Reko si mi svrati katkad, nisam znala što da kažem

Usiljeni osmijeh, mokar stisak ruke

Premda smo na istoj cesti svatko ide svojim putem

Svatko svojim putem

A jednog dana vidjet ću te s druge strane ulice

Mahnut', nasmijati se, viknuti da žurim se

A možda ću produžiti, korak požuriti

Pogledat u pod i nastaviti živjeti

Rekla sam ti čut ćemo se, a znala sam da lažem

Reko si mi svrati katkad, nisam znala što da kažem

Usiljeni osmijeh, mokar stisak ruke

Premda smo na istoj cesti svatko ide svojim putem

Svatko svojim putem

Rekla sam ti čut ćemo se, a znala sam da lažem

Reko si mi svrati katkad, nisam znala što da kažem

Usiljeni osmijeh, mokar stisak ruke

Premda smo na istoj cesti svatko ide svojim putem

Svatko svojim putem

Rekla sam ti čut ćemo se

Reko si mi svrati katkad

Usiljeni osmijeh, mokar stisak ruke

Premda smo na istoj cesti svatko ide svojim putem